Potpuno je normalno da nam motivacija opadne kako dostižemo viši nivo u učenju stranog jezika.
Na početku je napredak brz — svaka nova reč i fraza deluju kao veliko postignuće. Ali kako napredujemo, poboljšanja postaju manje primetna, što otežava održavanje motivacije. Osećaj da se dešava nešto veliko i posebno nestaje.
Možemo se osećati kao da smo zaglavljeni na istom nivou, gde deluje kao da nikada nećemo govoriti tečno ma Koliko se trudili.
Greške koje su ranije bile sitne sada mogu izgledati frustrirajuće, a jaz između onoga gde smo sada i gde želimo da budemo nepremostiv. Međutim, ova faza zapravo znači da smo zaista napredovali — više ne učimo samo reči, već usavršavamo svoje veštine.
Ključ je da promenimo fokus sa savršenstva na komunikaciju i da uživamo u procesu učenja, a ne samo u rezultatima. Okružimo se zanimljivim sadržajem, smislenim razgovorima i izazovima koji nas podstiču, a ne obeshrabruju.
Čak i najmanji napredak, onaj koji ni ne primetimo, predstavlja korak napred. Uostalom, šta uopšte znači govoriti jezik savršeno?
