Povratak učenju jezika posle duge pauze često deluje teže nego prvi početak. Otvorite staru knjigu ili aplikaciju i imate čudan osećaj: mnogo toga vam je poznato, ali kada pokušate sami da sastavite rečenicu, reči ne dolaze dovoljno brzo.
To ne znači da je sve prethodno učenje izgubljeno.
Posle pauze se često prvo vraća prepoznavanje. Kada vidite reč ili gramatičko pravilo, setite se da ste ga ranije učili. Aktivno prisećanje – da sami pronađete reč tokom razgovora ili pisanja – može zahtevati malo više vremena.
Zato povratak ne mora da znači ponovno učenje jezika od prve lekcije. Mnogo je korisnije prvo utvrditi šta je ostalo dostupno, a zatim nekoliko nedelja posvetiti ponovnom aktiviranju znanja.
Nemojte automatski počinjati od A1
Ako ste nekada stigli do A2, B1 ili višeg nivoa, povratak na sam početak može delovati sigurno, ali često nije najbolji izbor.
Možda ćete prvih nekoliko lekcija završavati veoma lako:
Hello, my name is...
I live in...
I like...
Takvo ponavljanje može biti prijatno jer pokazuje da nešto još znate, ali ne otkriva gde su stvarne rupe.
Bolje je prvo napraviti kratku procenu.
Prvog dana proverite četiri veštine
Ne treba vam komplikovan test.
Odvojite oko 30 minuta i uradite četiri mala zadatka.
Slušanje: pustite kratak sadržaj nivoa koji ste nekada pratili i procenite koliko razumete bez transkripta.
Čitanje: pročitajte jednu stranicu teksta bez proveravanja svake nepoznate reči.
Pisanje: napišite desetak rečenica o tome šta ste radili prethodne nedelje.
Govor: govorite jedan ili dva minuta o sebi ili poznatoj temi.
Zabeležite gde se javlja najveći problem.
Možda ćete otkriti da čitanje gotovo nije oslabilo, ali govor jeste.
U tom slučaju nema razloga da ceo plan ponovo gradite kao da ništa ne znate.
Razlikujte „ne znam“ od „ne mogu trenutno da se setim“
Posle duže pauze ovo je važna razlika.
Vidite reč:
appointment
i odmah znate šta znači.
Ali kada želite da kažete „imam zakazan pregled“, reč vam možda ne pada na pamet.
To znači da znanje postoji, ali još nije dovoljno dostupno za aktivnu upotrebu.
Takve reči ne morate ponovo učiti kao potpuno nove.
Potrebno ih je ponovo koristiti kroz rečenice, govor i kratka ponavljanja.
Prvih nekoliko dana koristite poznat materijal
Stari materijali mogu biti veoma korisni za povratak.
Otvorite:
- udžbenik koji ste ranije koristili;
- stare beleške;
- kartice sa vokabularom;
- podkast koji ste nekada razumeli;
- seriju koju ste gledali na tom jeziku;
- stare pisane zadatke.
Nemojte detaljno ponavljati svaku stranicu.
Prelistajte gradivo i označite tri kategorije:
1. Ovo još dobro znam.
2. Ovo prepoznajem, ali ne koristim lako.
3. Ovo sam skoro potpuno zaboravio.
Najviše vremena treba posvetiti drugoj i trećoj grupi.
Obnovite najčešće obrasce pre retkih detalja
Ako ste mnogo toga zaboravili, nemojte krenuti od retkih gramatičkih izuzetaka.
Prvo vratite jezik koji vam omogućava osnovnu komunikaciju.
Kod engleskog to mogu biti:
- Present Simple i Present Continuous;
- Past Simple;
- osnovno izražavanje budućnosti;
- pitanja;
- modalni glagoli;
- najčešći predlozi;
- svakodnevni glagoli i fraze.
Kod nemačkog mogu biti:
- članovi;
- osnovni padeži;
- prezent;
- Perfekt;
- red reči;
- modalni i odvojivi glagoli;
- najčešće svakodnevne fraze.
Kada se ove strukture ponovo aktiviraju, mnogo je lakše vratiti složenije gradivo.
Nemojte samo čitati stare beleške
Prepoznavanje daje prijatan osećaj:
„Da, ovo znam.“
Ali zatim pokušajte da zatvorite beleške.
Ako ste ponovili Past Simple, napravite pet svojih rečenica o prethodnom vikendu.
Ako ste obnovili vokabular vezan za putovanja, objasnite naglas kako biste organizovali put.
Ako ste ponovili nemački dativ, napravite nekoliko novih primera.
Tek tada proveravate koliko je znanje ponovo dostupno bez pomoći.
Uvedite govor već tokom prve nedelje
Nemojte sebi reći:
„Prvo ću mesec dana sve ponoviti, pa ću onda početi da govorim.“
Time lako možete ponovo završiti u situaciji da mnogo prepoznajete, ali teško proizvodite jezik.
Govor može biti veoma jednostavan.
Prvih dana probajte teme:
- predstavljanje;
- moj posao;
- moja svakodnevna rutina;
- šta sam radio juče;
- planovi za vikend;
- poslednje putovanje.
Jedan ili dva minuta su dovoljni.
Sledeće nedelje iste teme možete proširiti.
Vratite vokabular po temama
Nemojte pokušavati da obnovite nekoliko hiljada starih reči odjednom.
Izaberite teme koje su vam trenutno potrebne.
Na primer:
Nedelja 1: svakodnevni život i posao.
Nedelja 2: putovanje i prevoz.
Nedelja 3: zdravlje, hrana i kupovina.
Nedelja 4: interesovanja i slobodno vreme.
Za svaku temu izdvojite korisne izraze i odmah ih koristite u svojim rečenicama.
Ako koristite digitalne kartice, ograničite količinu kako se povratak ne bi pretvorio u stotine dnevnih ponavljanja.
Ne pokušavajte da „nadoknadite izgubljeno vreme“
Ako niste učili šest meseci, nema potrebe da prvog dana učite tri sata.
Takav pristup često traje nekoliko dana, nakon čega ponovo sledi prekid.
Bolji početak može biti:
- 20–30 minuta;
- četiri ili pet dana nedeljno;
- jedan jasan zadatak po sesiji.
Posle dve nedelje procenite da li želite više.
Cilj prvog perioda nije maksimalna brzina već ponovno uspostavljanje kontinuiteta.
Ne koristite svoj nekadašnji nivo kao svakodnevni test
Ako ste nekada lako razgovarali 30 minuta, a sada zastajete posle nekoliko rečenica, može biti frustrirajuće stalno misliti:
„Pre sam ovo mogao.“
Staro znanje jeste koristan pokazatelj potencijala, ali trenutna sposobnost zavisi od toga koliko ste skoro koristili jezik.
Umesto da svaki razgovor poredite sa svojim najboljim periodom, pratite koliko se brzo sposobnost vraća iz nedelje u nedelju.
Napravite plan za prve tri nedelje
Jednostavan povratak može izgledati ovako:
Prva nedelja – reaktivacija
- pregled poznatih materijala;
- osnovni vokabular;
- kratko slušanje;
- jedan minut govora dnevno ili nekoliko puta nedeljno.
Druga nedelja – aktivna upotreba
- novi kraći tekstovi i audio-sadržaji;
- pisanje od 80–150 reči;
- govor od dva do tri minuta;
- ponavljanje gramatičkih slabosti.
Treća nedelja – povratak normalnom učenju
- duži razgovor;
- zahtevniji sadržaj;
- nastavak starog kursa ili izbor novog;
- novi plan za naredni mesec.
Posle tri nedelje već ćete mnogo realnije videti gde se trenutno nalazite.
Kada nastaviti stari kurs?
Ako pregledom utvrdite da većinu prethodnog gradiva razumete i možete relativno brzo da je aktivirate, nastavak starog kursa može biti najbolji izbor.
Ne morate ponovo završavati sve lekcije.
Vratite se nekoliko poglavlja unazad, pregledajte ključne tačke i nastavite dalje.
Kada je bolje izabrati novi materijal?
Novi kurs ili udžbenik može biti koristan ako:
- stari materijal više ne odgovara vašem cilju;
- ne sviđa vam se način rada;
- promenio se nivo koji vam je potreban;
- želite veći fokus na govor ili slušanje;
- stari kurs je toliko lak da vas više ne izaziva.
Nemojte, međutim, menjati izvor samo zato što povratak prvih nekoliko dana nije prijatan.
Potrebno je malo vremena da se staro znanje ponovo aktivira.
Šta ako ste zaboravili mnogo više nego što ste očekivali?
Tada se vratite jednu fazu unazad, ali ne nužno potpuno na početak.
Ako ste nekada bili B1, a sada vam B1 materijal deluje preteško, probajte A2 sadržaj.
Ako je A2 uglavnom razumljiv, nekoliko nedelja rada na tom nivou može biti dovoljno da ponovo pređete na teže materijale.
Važno je pronaći nivo koji nije ni trivijalan ni toliko težak da stalno morate da prevodite.
Kako proveriti da li se znanje vraća?
Na početku sačuvajte mali uzorak:
- dvominutni snimak;
- tekst od oko 100 reči;
- kratak audio koji ste pokušali da razumete.
Posle dve ili tri nedelje ponovite sličan zadatak.
Pogledajte da li:
- brže pronalazite reči;
- pravite manje dugih pauza;
- pišete više bez prevodioca;
- poznati gramatički oblici ponovo dolaze automatskije;
- razumete veći deo govora pri prvom slušanju.
Kod povratka napredak često može biti brži nego tokom prvog učenja upravo zato što mnogo toga ne učite od nule, već ponovo aktivirate.
Najčešće greške pri povratku
Najčešći problemi su:
- početak od prve lekcije iako je veliki deo gradiva poznat;
- pokušaj da se sve nadoknadi za nekoliko dana;
- samo pasivno prelistavanje starih beležaka;
- odlaganje govora dok se „sve ne obnovi“;
- pravljenje prevelikog rasporeda;
- stalno poređenje sa svojim nekadašnjim najboljim nivoom.
Povratak je mnogo jednostavniji kada prvo utvrdite šta je zaista izgubljeno, a šta samo trenutno nije dovoljno brzo dostupno.
Zaključak
Povratak učenju jezika posle duge pauze ne zahteva nužno novi početak.
Prvo proverite šta još razumete i šta možete samostalno da proizvedete. Nekoliko dana koristite poznati materijal, obnovite najvažnije obrasce i vrlo brzo ponovo uvedite govor i pisanje.
Počnite manjim rasporedom nego što vam ambicija možda nalaže. Kada se stari vokabular i strukture ponovo aktiviraju, postepeno povećavajte težinu.
Pauza jeste prekinula redovnu upotrebu jezika, ali ne znači da je sve što ste prethodno naučili nestalo.
Više tekstova o motivaciji i učenju nalazi se u kategoriji Motivacija i psihologija učenja jezika.
