Svi to ponekad radimo — pokušavamo da prevedemo rečenicu reč po reč sa jednog jezika na drugi.
Deluje kao jednostavan način da prenesemo značenje, ali jezici ne funkcionišu kao matematičke jednačine. Svaki jezik ima svoju jedinstvenu gramatiku, red reči i izraze koji često nemaju direktne parnjake u drugim jezicima.
Ako prevodimo reč po reč, mogli bismo dobiti nešto što zvuči čudno, nespretno ili čak potpuno besmisleno.
Na primer, na engleskom kažemo „I’m cold“, ali doslovan prevod na naš jezik znači „Ja sam hladan“ umesto „Hladno mi je“, što ima potpuno drugačije značenje! Idiomi i izrazi tipični za neku kulturu su još jedan izazov — ako bukvalno prevedemo „it’s raining cats and dogs“, neko bi mogao da zamisli kako životinje padaju s neba.
Neke reči takođe nose različite emotivne nijanse, pa direktan prevod može zvučati previše grubo ili previše blago.
Ključ dobrog prevođenja je razumevanje značenja, a ne samo reči, i prilagođavanje teksta tako da zvuči prirodno na ciljanom jeziku. To zahteva vežbu, ali vremenom počinjemo da prepoznajemo obrasce i stičemo osećaj za to kako se nešto prirodno kaže.
Zato nemojmo brinuti ako ovo deluje teško — svi imamo ovaj isti početak, pa vremenom postajemo bolji u razmišljanju na jeziku umesto da samo prevodimo!
